cekala sam da izblijedis. da prestanem da te trazim i iscekujem. da izmaglica prodje. ja sam cekala da nestanes. da prestanes. da se ne uvlacim vise tiho u krevet, da te ne probudim. u krevet u kojem te nema. cekala sam da ne vidjam vise tvoje lice pod tudjim siltericama, ne prepoznajem tvoje nokte na tudjim prstima, tvoj dah na tudjim usnama.
da ne tumaram nocima praznim sobama. cekala sam da glad za cigaretama umine. da te vise nema. da tvoj dlan ne prelazi preko moga lica ujutro, u podne, uvecer, kad mislim da sam zaboravila, kad pricam s nepoznatima, kad gledam kisu s prozora.
cekala sam da izblijedis. da prestanem. da prestanes. da odes.
februar je. i opet si tu. i svaki dan si tu. iako te nema vise. nikada. ni za koga. nikada.